Menopauza označava period za vreme koga ženi prestaje ovulacija (stvaranje zrelih jaja) i menstruacija. U užem smislu označava poslednju menstruaciju žene. Početak menopauze zavisi od genetike, načina života, stresova i drugih okolnosti koje prate žene tokom života. Menopauza može da traje od nekoliko meseci do nekoliko godina.
Rani simptomi menopuze
Prevremena menopauza obično se javlja u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim godinama života, najčešći uzrok tome je genetika.
Perimenopauza se utvrđuje na osnovu testa hormona iz krvi. Rani simptomi uključuju neredovne menstruacije, jače promene raspoloženja i PMS, umor i velike promene u navikama spavanja, kao i osetljivosti grudi. Neizostavan simptom je nalet vručine. Ali da li je uvek tako? Neka istraživanja pokazuju da naleti vrućine nisu globalna pojava što ukazuje na to da bi stil života mogao biti presudan. Mnogo manje žena iz Japana, Koreje i Južne Azije ima nalete vrućine od Amerikanki, ali neophodno je detaljnije istraživanje.
Menopauza se najčešće javlja između 48. i 50. godine. Pravila nema, određeni broj žena u klimaks ulazi oko 42. do 43. godine, neke čak i ranije. Ulaskom u menopuzu žene primećuju simptome poput sve lošije koncentracije, depresivnosti, ne mogu da uživaju u seksu jer im je vaginalna sluzokoža suva, a česte su i infekcije na genitalnim organima koje im se ranije nisu dešavale. Takođe, emocionalno nestabilne žene imaju težu i dužu menopauzu.
Disfunkcionalna krvarenja
Nažalost 50% žena sve navede tegobe ne podnosi lako, što je razumljivo. Promene u produkciji hormona prvo se odraze na menstruacioni ciklus i mogu se manifestovati kao izrazito česti (kraće od 20 dana razmak) ili retki ciklusi. Česta su i disfunkcionalna kravarenja koja mogu biti produžena, obilna krvarenja ili nejednak intenzitet, dužina trajanja krvarenje. Disfunkcionalna krvarenja nastaju zbog izostajanja ovulacije.
Postmenopauza je period koji nastupa posle menopauze i deli se na ranu (do 70. godine ) i kasnu (posle 70.godine) postmenopauzu ili seijum.