Ova legenda srpskog glumišta nedavno je dobila prestižu nagradu Žanka Stokić!
Tanja Bošković ima prebogatu karijeru, njene replike se prepričavaju godinama, ali za svo to vreme na javnoj sceni uspela je da sačuva svoju privatnost. Međutim, pre nekoliko dana, gostujući u emsiji „Balkanskom ulicom“ otrkila je neke potpuno nepoznate detalje iz njenog života.
Momenat sa kojim nikako nije mogla da se suoči bila je smrt njenog oca.
– Najteže sam u životu podnela tatin odlazak. Međutim, on je otišao srećan i bez straha, bez grča. Ali ja znam da je on sa mnom i verujem u Boga i znam da je tu. Čak mi je usfalila briga oko njega, ona svakodnevna i sasvim prozaična. Teško mi padaju i krajevi, kad se završava jedan komad, onda prestajete da se svakodnevno družite sa ljudima, tako da mi i premijere teško padaju između ostalog – ispričala je glumica.
Nikada je niko nije zaprosio, a ističe da ljubavna pisma nije zaslužila.
– Meni nikada niko nije pisao ta pisma, nisam ih zaslužila. Isto nikada nisam imala verenički prsten. Jedina osoba koja me je ikad zaprosila je Tika Stanić u predstavi „Očevi i oci“. Nijedan prsten nisam bacila, jer ga nisam ni dobila. Recimo, moja ćerka je sad dobila prsten i ja sam presrećna. Dobila je prosidbu o kakvoj žene mogu samo da sanjaju. Meni su suze tekle – sa ushićenjem priča Tanja.
Ova dama čvrstog karaktera priznala je da je oduvek negovala kod sebe mladalački duh, ali naglašava da to nije baš uvek odgovaralo njenoj deci.
– Nekad deci uopšte nije odgovoralo što sam bila tako mlada. Lana je govorila kao mala „molim te kad dolaziš u školu očešljaj se“ . Pošto sam nosila te duge, razbarušene kose, a druge žene punđe i kratke kose. U mladosti nisu voleli što pevam. Stalno sam pevala i igrala, pa je bilo „mama, saberi se“, ali sada mislim da im vrlo prija što sam ovakva. Oni su došli u godine kad mogu da podnesu moju različitost. Ona nije jedostavna i ja nisam uobičajena mama. Imam utisak da se moja deca prilično ponose mnome i zbog toga sam presrećna – zadovoljno priča.
Štednja novca joj nikada nije bila jača strana, najviše je volela da troši novac na putovanja, lepe stvari i decu.– Para nikad nisam imala, pa ko je video bogatog glumca, sem ako je trgovac. Nisam bogata i nikad se nisam bavila da to budem, ali sam bogata u potpuno drugom smislu. Žena sam koja troškari, volim da recimo napravim terasu, volim lepotu i sve što sam zaradila uložila sam i dala. Odgajila sam svoju decu, putovali su po belom svetu, i vrlo sam bogata u tom smsilu. A pare nisam skupljala za crne dane nikada, niti mi trebaju za tako nešto.
Zbog predrasuda koje su kružile o njoj godinama je plakala u svoja četiri zida.
– Plakala sam u tišinama, kada me niko ne vidi nakon tih prekih pogleda i ružnih reči. Umetnika možete ubiti pogledom. Preživela sam probe koje nikad neću zaboraviti. Desi se da probam neku ulogu, a ne mogu ništa, loše mi ide, ne razumem. Sedi koleginica ispred mene, drži noge na naslonu stolice i negoduje, radi ono „c,c,c“, e tad sam porasla. Inat je divna stvar. Onda su odjednom na ova moja usta izletele žabe krastače, zmijurine najgore. To je gnev. Pala sam u pravi pravcati gnev sa sve bacanjem nameštaja sa scene, podivljala sam, ali sam odrasla. Tad sam se uspravila i rekla „pusti me na miru, ja sad probam koliko god da mi treba.“ Dozvoljeno je pokušati i ne uspeti, dozvoljeno je i biti loš. Baš me briga šta misli kritika – ispričala je Tanja.
Smatra da je ništa u životu nije unazadilo.
– Glupost je neizlečiva ali je deo moje ličnosti i to je strašno važno, sve muke mimo mene prođoše. Strašno je važno da znate u životu da sve dolazi od Boga i radujete mu se. U životu me ništa nije unazadilo – nešto me okrznulo po malo, ali samo sam se malo potresla i to je prošlo. Ne okrećem se, pamtim i skupljam samo dragulje. One kaljave škripce iz cipela samo istresete i zaboravite. Zaboravljanje ružnih stvari je lekovito i jako važno za zdravlje. Samo od naših misli zavisi kakvi ćemo biti, naša sloboda je sloboda da izaberemo dobrotu, od nje se niko nije razboleo – zaključila je.
IZVOR: STIL