Jelena Perić, poznatija kao Mama bez ekrana, je vaspitačica koja olakšava život roditeljima. Ono što je razlikuje od mnogih koji su zastupljeni na društvenim platformama, je pomaganje roditeljima da zabave decu bez ekrana, a da istovremeno razvijaju kognitivne sposobnosti.
- Šta nikada ne bi trebalo uraditi pred decom?
To je ono što pričamo da ne bi trebalo pred decom da radimo, a radimo: rasprave, galama, tuče koje deca gledaju (ne rade to svi naravno). Nekada nismo svesni da to utiče na dečiju psihu, mislimo da su mali i da ne razumeju. Na taj način formiramo agresivno ponašanje i razmišljanje kod dece. Onda se pitamo: ,,Gde je to video?“
2. Zastupljeno je mišljenje da nikada nije bilo teže biti roditelj, zbog čega je to tako?
Ne razmišljam tako. Pre je bilo jako teško, jesam mlada, ali znam kako su me roditelji odgajali. Najgora je nemaština. Danas imamo sve uslove za dobar život, deca i rodtelji imaju velike mogućnosti za posao, obrazovanje… Sve imamo, ali ne iskorišćavamo na pravi način. Veliki je problem što nam decu vaspitavaju ekrani. Nije teško biti roditelj, teško je isplanirati roditeljstvo.
View this post on Instagram
3. Koja je prava mera posvećenosti detetu- kako da znamo da nismo preterala ili obratno?
Ne možeš previše biti posvećen detetu, već mnogo zaštitnički nastrojen, stalno smo pored deteta i ništa mu ne dozvoljavamo. Kada vidim da nisam imala danas vremena za sebe, onda znam da sam ceo dan potrošila na dete i prespitam se na koji način. To bude uglavnom na neke negativne stvari: jurim za njom, vičem, sputavam je i onda kažem sebi da bi trebalo da joj dam malo više prostora kako bi se samostalno razvijala.
4. Najveća zabluda roditeljstva je?
Da nemamo vremena. Mislim da nemam vremena od deteta je osim zabluda i najružnija rečenica koju roditelj izgovori. Ako planirate roditeljstvo svesno se odričite nekih stvari. Roditelji imaju prevelika očekivanja kada su mala deca u pitanju, ne shvataju da su deca odgovornost koliko god to zvučalo nehumano. Uz postavljanje prioriteta i dobru organizaciju možete imati i vreme za sebe. Problem je neuključivanje dece u svakodnevne aktivnosti ili većinski deo dan provedete sa decom, a zapostavite domaćinstvo, prijateljstvo…
5. “Radio sam sa decom i bio u vrtićima u Engleskoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Danskoj… i video sam mnoge zanimljive stvari koje bi mogli i morali da prepišemo. Tamo, kada pada kiša, uopšte nema veze, niko ni ne obraća pažnju kakvo je vreme, a kod nas se bune roditelji, ne daju vaspitačima da izvode decu na kišu i sneg. U stvari, samo proizvodimo meteoropate.” Rekao je Uroš Petrovic za Stil- tvoje tumačenje je?
Delimično sam u saglasnosti. Postoje neke stvari koje strane države uvode u vrtiće i koje su jako dobre, kao primer koji si navela. Ne mogu da kažem da se to ne radi kod nas, jer sam radila u Beogradu u vrtiću i radili smo slično. Mislim da bi roditelji trebalo da dozvole takve stvari deci i pre svega sebi da otklone strah da će se nešto dogoditi detetu ako skače 10 minuta u bari. Mislim da naš mentalitet nije isti kao kod ljudi koji su odgajani npr. u Švajcarskoj, drugačije smo vaspitavani. Imam primer iz svog okruženja- Moj brat je išao u školu u Švajcarsku i tamo apsolutno sve dobijete na gotovo, šta ćete da učite ili šta će biti na testu kao i šta će vas pitati.
6. Da li su roditelji previše negativni- stalno govore deci ne, odnosno ,,Ne radi to”?
Apsolutno da! Nekada je potrebno deci i dozvoliti neke stvari da bi znali da to ne rade sledeći put.. a nekada bi trebalo dozvoliti da bi istražili svet i razvijali se… Naravno u svemu postoji mera i o kojoj situaciji je reč.